Novi Sad 2

Ne mrzim ja nikoga, opet možda si u pravu, kad pogledam kako izgleda to što sam napisao, previše sam generalizovao. Nemam ja ništa protiv ljudi iz drugih mesta, dokaz tome je što se družim sa tim ljudima. Naravno da svakom treba dati šansu da bude, odnosno živi tamo gde želi. Verovatno ni ja nisam taj koji nekom može da sudi.

Ali ono što smatram da ne valja, a to su mi rekli i ljudi iz raznih sela, jer ja uglavnom trgujem sa njima je da se sela koja su nekad bila lepa rasipaju baš zbog toga. Sela su hranila i održavala ovu zemlju, i ako ona propadnu, neće biti dobro. Preveliki uticaj kalifornikacije je u ovoj zemlji, odnosno najpre u Novom Sadu. Upoznao sam ja ljudi koji stvarno nisu imali izbora, i zajedno sa porodicom su se doselili u grad tražeći načina da žive bolje. Upoznao sam i one koji su bogati, ima čak i stan u NS, ali mu ne pada na pamet da živi u gradu. Ali sam zato upoznao i one koji su iz bogatih porodica na selu, ali mu je ispod časti da ostane tamo, na njih sam i aludirao u predhodnom postu.

Novi Sad

Pozdrav dobri ljudi. Sećate se da sam vam rekao da je moje radno mesto vezano za Žabalj. Možda sam vam pomenuo, ali mogu i opet jer volim i više puta to sebi da kažem. Naime, nije mi teško da svako jutro ustajem u 6 sati, i putujem busom. Čak mi predstavlja pravu rehabilitaciju promena sredine, jer vrlo rado bežim iz NS kad god imam priliku. I dalje rado šetam njegovim bulevarima, ali se trudi da šetam ulicama gde nema mnogo ljudi. Brate u ovaj grad se doselilo sve i svašta.

Upoznao sam jako puno devojaka koje su došle u NS, koje će po svaku cenu ostati. Iako su u mestu, ili selu iz kog dolaze imale priliku da se udaju za kvalitetnog, i vrednog momka, koji obrađuje zemlju, a ne. One dolaze u grad, glume neko ludilo, rade u butiku za platu od 15-ak hiljada, sa tom platom poklope ceo mesec i njima kao super. Momci isto tako, beže ispod časti im je da vode neki porodični posao, samo zato što to nije u gradu. Jeste li prolazili skoro centrom, svi se oblače isto, liče jedni na druge.

Novi Sad nije onakav kakav pamtim pre 10 godina. Postao je vašar. Devojke i momci kad se vraćaju iz nekog izlaska, pevaju neke pesme sa granda. Nazovimo ih pesme u ovoj priči. Kažu ljudi to je kič, a ja kažem to je uvreda za kič. Ima jako puno droge, znate koliko puta sam čuo kako neko viče, stani, uhvatite ga, lopov, uhvatite ga. Lik ukrao kutiju žvaka, misli može to da uvalja nekom pa će skontati neku kintu da se uradi.

Oni tvrde ko se radi ne boji se gladi. Igraju na siguran fiks. Evo sad, vraćam se sa posla, neki pecaroš viče za likom, stani, baci štap, čuješ li me ostavi štap. Tim tempom kojim je bežao moga je ladno da mu pobegne, ali je ipak bacio štap u travu, i otišao na drugu stranu. Pomislio sam možda je rekao sebi, stani šta ja to radim. Hau jes no. Šta bi bilo kad bi bilo. A kad odem u žabalj, ili ima posla, pa mi nije dosadno, ili možeš da čuješ tišinu, a to mi prija, nemate pojma. I tako,znate vi sve ovo i bez mene, nego eto došlo mi tako.

Sve nabolje društvo, stay straight and may the force be with you.

Come Back 3

Firma se zove Uzel Agri. Inače to je firma iz Turske, bavi se trgovinom poljoprivredne mehanizacije, znači moja struka. Dva dana posle toga otišao sam na razgovor sa direktorom. Pregledao je moj cv, i kaže: “Vidim ovde piše da vam je znanje engleskog jezika početni nivo, oćete mi molim vas reći nečto o sebi na engleskom.

Bio sam iznenađen, ali sam se snašao. Rekao sam samo osnovno, gde živim, šta sam studirao i tome slično. Dobro, kaže on, i objašnjava i čime se bavi firma, i šta bi bio moj posao, i kako bi moje radno mesto bilo u Žablju. Jel bi vam to predstavljalo problem. Pff, čuš mislim se u sebi, i kažem naravno da ne bi. Još smo malo razgovarali, da bi mi na kraju rekao bićete pozvani na drugi razgovor, kada će doći generalni direktor firme, to je naverovatnije ove sredu. Kako sam ga razumeo, a mislim da jesam on je u Žablju. Međutim nije HA.

Prošla je sreda, prođe i cela nedelja, ništa. I opet kad sam već skoro otpisao, zvoni telefon. Bila je sreda, ali za dve nedelje. Taman sam se probudio iz popodnevnog sna, vidim nepoznat broj. Halo Marko, jeste vi? Da ja sam, izvolite. Ovde Dragoslav Rakić iz firme Uzel Agri. Da li ste u mogućnosti da dođete na intervju u hotel Park, došao je gospodin Umit iz istambula, u 18h. Tad je bilo 17h.

Presvučem se na brzinu, moji me gledaju gde si se tako spremio. Došao mi drug iz Turske, pa moram da budem lep kad ga dočekam. Šta pričaš ti? Ljudi idem na razgovor za posao ljudi. Oooo, odlično, ajde srećno.

Kad sam došao u hol hotela, pitam devojku što radi ili ti hotel girl, gde se nalaze gospoda, rekli su mi da imajurezervisan separe. Stvarno ne znam gospodine, ima puno rezervacija možete i sami da ih potražite. Nađem ih pozdravim se sa ljudima, i kažu mi da sednem u susedni separe, dok oni završe razgovor sa predhodnim kandidatom. Sednem i čekam. Čujem po koju reč šta pričaju, i kad su pitali lika za koliku platu bi radio, kaže 500 e. Brate, mislim se ti odmah za direktora, ali dobro njegova stvar.

Lik ode i ja sednem. Desno od mene je sedeo Rakić, naspram mene Umit, a levo Murat, nešto kuca na laptopu (ima frizuru kao ja ha). Baci mene Rakić u vatru, da pričam sa njima. Pitali su me šta sam studirao, kad sam završio faks. Ja im odgovaram pre 4 meseca. Pa toje skoro, veli on, šta ste radili u međuvremenu? Razne fizičke poslove. Fizičke poslove, a završili faks hm, kaže uz osmeh. Mislim se brate ako si mislio tako da me cimaš, moraćeš bolje. Na žalost tako je, primoran sam da radim bilo šta. A šta ste još radili u poslednje vreme? Tražio sam posao od firme do fime. Klima glavom. I on mi isto kaže koje bi bilo moje radno mesto, i pita šta mislite, jel bi ste znali to da radite? Smatram da bi mogao to da radim. A za koju platu bi ste radili? Radio bi i za 250 e. Ma slušajte, sve što tražim je šansa, ako se pokažem kao dobar, vi ćete već videti, ako ne lepo ću vam se zahvaliti, i to je to. Hm, pogleda se sa Muratom, i kažu to bi bilo sve, javićemo vam se.

Par dana posle, opet meni zvoni telefon, diša zove i kaže:”Dobar dan Marko, dođite sutra, potpisaćete pred ugovor, počećete sa probnim radom. Brate meni srce puno. I eto me upravo sam na poslu.

Upravo sam zvao dišu, da ga pitam jel da kupujem markicu za sledeći mesec, ili da da ne kupujem džabe, jel već je peti. Naravno, nije meni zbog markice, nego 10-og bi trebali da mi kažu, da li ostajem ili ne. Aha, kaže on, pa dobro mi ćemo vam uplatiti markicu za sledeći mesec. Tako da društvo ovde sam bar po ugovoru još 6 meseci.

Iskreno, za sada mi se sviđa ovde, mirno je mesto, ljudi su ok, vozio sam i traktor, i firmin auto, ljudi su ovde ok, svašta nešto.

Želim da se i vama dese lepe stvari, i da se osetite kao ja sada. Pozdrav.

Come Back 2

E sad kao što sam i obećao, da kažem koju o vozačkom, i poslu. Dan kad sm položio za kola, vozio sam najbolje u životu. Bio sam potpuno opušten za razliku od predhodnog puta, što je i urodilo plodom. A razlog zašto sam bio opušten, eee.

Elem, kako sam završio faks, dok sam trađio posao, radio sam razne fizičke poslove. Čisto da imam neku paru. Dok sam jedan dan na gradilištu, zove baba. Marko, zvali su te sa biroa, kažu imaju neki posao za tebe. Iskreno, već sam digao ruke i blo mi je muka, jer ni sam ne znam koliko sam mejlova poslao, u razne firme, na koliko razgovora. I svi kažu, javićemo vam se, i slično. i kad sam se najmanje nadao, oni zovu.

Pa dobro šta si im rekla? Rekla sam da si na poslu, u BG. Mogli su mene da zovu, imaju mioj broj mobilnog, ajde reci mi njihov broj. A baterija na izdisaju, krede još manje. UIzmem neko parče cigle i pišem broj na betonu. Zovem kažu mi ime firme, treba da ih zovem sutra.

Nastavak u sledećem postu, nema više mesta.

Sombortrip

Pozdrav društvo, eto mene u Somboru. Naime moj kum me je pozvao u goste. Kao i uvek jedva sam dočekao da sednem u voz. Usput sam čitao Hronike ambera. Upoznao sam jednu lepu devojčicu crne kose i smeđih očiju. Interesantna stvar je što je ona meni prišla i pitala je li slobodno, iako je bilo i drugih slobodnih mesta. Odmah zatim je seo i jedan par. Ja sam odspavao jednu partiju. Nije dugo trajalo, puno je bilo truckanja. E posle sam opet uzeo da čitam. Ovo dvoje su sišli u Odžacima i onda je ova riba iskoristila priliku da me muva. Posle nekog vremena u toku razgovora prizna ona meni “Moram da ti priznam, kad sam videla koliku si knjigu izvadio, i kad sam videla gde si stao, odmah sam se oduševila” Nasmejao sam se i rekao, “Jednom sam čak video i veću!” (Šala, nisam to rekao, ali bio bi fazon, zar ne?)

Došao sam u Sombor, pita kum jesi li gladan, a ja k’o iz topa: Nisam, malopre sam je(b)o!

Uveče odemo do do trga kad ono tamo Van Gog. I nisu baš nešto. Gledam kako ljudi skaču, a to je više ono ajde da mrdamo glavom da ne kažu da smo seljaci. malo smo ostali, i nastavili dalje da šetamo.

Video sam gde je bila prva učiteljska škola u južnih Slovena, a koju je osnovao Avram Mrazović. Istu je svojevremeno pohađao i Josif Marinković, između ostalih. Takođe mi je pokazao i kuće u kojima su živeli Milan Konjović, dr Radivoj Simonović, i mesto gde je bila kuća Veljka Petrovića. Evo nas kući i još se zezamo