Dok sam se okrenuo došao kraj radne nedelje. Ranije sam uvek znao koji je dan, a od kako sam se zaposlio, uvek znam koji je datum a dan nemam pojma. Uvek mi je kratak dan. Budim se svako jutro u 7 sati, i od tad pa bukvalno dok ne legnem u krevet svaki minut mi je ispunjen. Ranije dok sam studirao mislio sam da nemam vremena za ništa, ali kako sam se zaposlio imam još manje vremena, a čini mi se da više stvari postižem. A opet znam da mogu još bolje da se organizujem, i još po nešto szignem da uradim. Čovek kad se zaposli, ako ništa drugo stekne neki osećaj nezavisnosti, samostalnosti, itd.
Ljudi kako je svet mali. Naime pre nekog vremena, u bašti doma vojske gde se rekreiram, počela je da dolazi jedna ekipa momaka iz okoline Novog Pazara. Super su momci, i kao sportisti i kao ljudi. Jednom prilikom spomenem im, da gde radim, i da mi je gazda Turčin, a isto tako da mi je jedan od direktora, ili tačnije direktor za Balkan, jedan njihov meštan. Ime mu je Murat Bas, sećate se kad sam vam pričao, da sam pre nego što sam se zaposlio, bio na razgovoru u kom moj sadašnji direktor, dirktor iz turske, i levo od mene je sedeo lik koji ima istu frizuru kao ja. E pa taj lik, je poreklom iz Novog Pazara, školovao se i živi u Istambulu. Na sve to kaže meni jedan od ovih momaka, čuj kad sledeći put dođe Murat u Srbiju, pitaj ga da li su njegovi, poreklom Jusović.
Pre odprilike dve nedelje, kaže meni diša, Marko napravite i pošaljite faxom rezervaciju u Hotel Park, za gospodina Murata. Dva dana posle toga ujutru negde oko 9, moj diša se sav uzmuvo po kancelariji, počeo da sređuje svaki pedalj svog stola. To inače radi, vrlo je pedantan, verujte nisam sreo pedantnijeg čoveka, ali ovog put sav se predo, pa namešta registratore, na polici da ne stoji neki na krivo. Uzima daljinski od klime, pa podešava temperaturu, i kaže Marko jesmo li mi ovo proveravali? Iz fijoke u stolu uzima dezodorans, pa se šprica. Iskreno, da vam kažem ja sam skroz zaboravio šta je u pitanju, jer svaki dan imam toliko posla da dok traje radno vreme ne stižem da mislim na druge stvari. I da se nije tako ponašao ne bi ni skontao.
Počnem da se smejem, onako malo za sebe, i vrlo brzo posle toga, na vrata naše kancelarije pojavljuje se od, sa još jednim čovekom čija firma sarađuje sa našom. Ništa izljube se tu njih dvojca kao pobratimi, pruža meni ruku, kako si Marko, odgovaram dobro je kako si ti, i tako. Ponudim ih šta će popiti, i nastavim da radim svoje, dok se oni izdivane. Posle nekog vremena prilazi mom stolu Murat, pruža mi usb, Marko jel može samo na trenutak da te prekinem, da nešto vidim. Nema problema, samo izvoli. U tom trenutku mom diši zazvoni mobilni, i dok je pričao ja se obratim Muratu. Čuj jel ti dođe nešto porodica Jusović? Čovek se okrene prema meni, i zaćutao. A ja da bi prekinuo tišinu, kažem upoznao sam jednog momka koji ovde studira, i tvrdi da ti je rod. Jeste, jeste veli on, daj jel imaš njegov broj telefona, kako ga ti znaš? Pa igramo zajedno basket, znam celu njegovu ekipu. Ajde ti meni ostavi broj, pa ću mu ja dati, ionako ću se videti sa njim, možda već danas.
Za sve to vreme moj diša telefonira i slaže face dok nas posmatra, nije mu jasno šta se dašava. A nas dvojca se raspričali. U jedno trenutku diša završi razgovor, i čovek ne zna gde da gleda. Obrati mu se Murat. Dragane ja sam skroz zaboravio, ja imam ovde rodbine.
Akhm, ili kako se već piše u knjigama kad se čovek iskašljava. Marko vi njega poznajete. Pa kako da ne zajedno idemo na rekreaciju. Završi Murat to što je imao, posle njega vratim se ja za računar i nastavim da radim svoje. Posle nekih sat, sat ipo kada sam obavio šta sam imao po gradu, vraim se da bi mi diša opet zadao da negde idem, dodjući pri tom, sačekajte ići će i Muratsa vama, zajedno taxijem, pa vi nastavite dalje svojim putem, uz Božiju pomoć. Inače mi je diša jako pobožan, često spominje Boga, Bogu hvala, Bog ti pomogo, na nekoj razglednici csa slikom neke reke u Srbiji, napisao je nešto iz biblije, i tako.
Dok sam čekao taxi zajedno sa Muratom, lepo smo se ispričali. I on voli da igra basket, trenirao je u Fenerbakčeu 9 godina. Pa smo se dogovorili sledeći put kad dođe ići ćemo zajedno da odigramo koju, i tako.
Sve najbolje društvo.
Постови
