Ludo i brzo 2

Posle toga, nailaze dva cigančića. Dobro možda imaju 20-tak godina, ali su niski. Pijani, jedva stoje. Priđe meni jedan od njih i kaže, bato jel onaj tamo voz ide za Suboticu preko Novog sada, Ne znam druže kažem ja njemu, sad će da prođe ovaj kondukter pa ga pitaj. Pa gde je on majku mu, fiju, fiju (zviždi) okreće se oko sebe, i gleda. Ispostavilo se da je to voz za NS, koji je stajao tu već pola sata.

Glas razuma sa razglasa kaže, voz za NS stoji na 9-tom koloseku, polazak u 22.55. U to trenutku je bilo 22.50. I šta ću, brzim hodom stignem do voza i uđem. U vagonu skoro pa nikog. Bili su ova dvojca, Đoša i Špic, u nekoj varijanti.

Uđem u prazan kupe sednem,i čujem glasove. Ovu dvojcu jadnika legitimiše neki pandur. Verujte, kad sam ih ugledao poželeo sam da putujem sa njima. Neko bi rekao ti si lud, a meni su se činili zanimljivi. Možda su mi nešto stavili u onaj čaj čto sam pio, al čisto sumnjam. Ma jednostavno sam se lepo osećao.

Aseinović Selim, čujem kako pandur javlja svom kolegi, otac Muslija. A ti, pita ovog drugog, gde ti je lična karta. Kume tebe pita, kaže mu Selim. Nemam. Kako se prezivaš, pita ga pub? Iseinović. Kako bre, na to će pub. Pa Milenković i Milanković, to ti je u našem narodu isto. Ja se smejem i ne verujem. Daj bre ti ga ispitaj, ja ovog ništa ne razumem. Kaže pandur svom kolegi. Ma izbaci ih. Tako i bude. Na sledećoj stanici, izašli su moji prijatelji Đoša i Špic.

Naiđe kondukter, da proveri karte, ja mu pružim kartu i pitam ga. Jel mogu ja ovde da pružim nogare? Nemoj druže molim te, ako naiđe inspekcija, skinuće mi 10% sa plate. Možeš se izuti, pa onda. Nema frke druže, velim ja. Opet sam odspavao jednu partiju, i evo me. Sve najlepše društvo, do skorog viđenja.