Road to BG and Leštane

U četvrtak negde oko 7.30 h, zazvoni meni mob. Pogledam poznat broj, alo Nemanja je, čuj kakvi su ti planovi za sutra? Nemam ništa naročito. -Idemo za BG. Petak ujutru, prekrstili smo se pa krenuli. Išli smo starim autoputem preko Inđije, sve rupa do rupe, vetar nam je duvao u šoferku, sve u svemu idealni uslovi za putovanje. Sve i da smo hteli, s obzirom na okolnosti, nismo mogli da idemo brzo. Bio je interesantan prizor kad smo prošli pored dva saobraćajca sa meračem, koji su nas pogledali kao da smo prošli na klaviru.

Stigli smo nekako do ulaza u Beograd i više smo vremena proveli dok nismo došli do lika koji je trebao da nas vodi na odredište. U pitanju je moj imenjak, koji je kao i Nemanja, član foruma ljubitelja Renoa 4, renault4serbija.com, koji je pokazao dobru volju iako nas prvi put vidi u životu.

Mesto gde smo išli se zove Leštane. Ostavili smo šasiju i dogovorili da dođemo oko 2. Da sam znao da dolazim u Beograd, i da ću imati toliko vremena najavio bi se ljudima odnosno članovima foruma Eniaoyah, da se vidimo. Zvao sam ih sve redom ali na žalost nije niko mogao da dođe jer su bili zauzeti. Šetali smo po BG, i u neko vreme smo seli u restoran Sunce, Dom omladine. Za one koji ne znaju tu se svakog dana iznosi posna hrana na švedski sto.

Kad je došlo vreme, krenuli smo, e usput smo imali šta i da vidimo.Mislim da je to bilo na bulevaru Kneza Miloša, pukla je cev kanalizacije. Baš interesantan prizor, svuda je bilo vode da se nisu videli točkovi od automobila.

Konačno negde oko 14h, bilo je sve gotovo, stavili smo ponovo šasiju na krov. Majstori gledaju kako Nemanja vezuje čudo, i vele: Jeli, jel bilo murije kad ste dolazili? Jeste, veli Nemanja. Pa jesu li vas zaustavljali? Ma jok, pročitao sam ja saobraćani pravilnik, i lepo piše ako je teret koji se nosi na krovu dobro fiksiran nije obavezan paktreger.

Prizor jeste pomalo neuobičajen, ali ipak se okreće. Nakon provere da li je kanap dobro vezan, ček, van ček tri čeka, i tako, poleteli smo za NS. Ovog puta mnogo brže, jer nismo imali vetar koji nam duva u šoferku, već naprotiv u leđa. Dobro sad, ljudi koji poznaju Nemanju, znaju da se on striktno drži ograničenja brzine (koji vic!) ali stigli smo živi i zdravi što je najvažnije, a evo i nekih fotki…