Rođendani

Ovaj vikend, ili tačnije nedelja, dan koji ume da bude sumoran prošao je baš lepo. Šteta što nije duže trajao. Lm, ujutru u 11 i nešto, dobro to nekom nije jutro ali za one koji su kasnije, odnosno ranije legli, u stvari i to može da bude diskutabilno, da li ste odmah zaspali pre nego što ste legli ili ste nešto drugo radili uglavnom sačekali smo autobus, čini mi se broj 61 za Sremske Karlovce.

Vozili smo se jedno 20 minuta, ali to prođe kao sekund kad imate lepo društvo. Odredište je Nemanjina kuća, koja se nalazi na zadnjoj stanici. Njemu je inače rođendan 15 septembra, ali slavio ga je dan ranije, jer ipak je sutradan ponedeljak. To mi je bio prvi put da idem kod njega na rođendan. Pričali su mi ljudi koji su išli predhodnih godina, da je bukvalno pola autobusa, ako ne i više išlo na rođendan. Čovek ga baš slavi nema šta. Ovog puta nas je bilo sedmoro, u busu, svi ostali pristizali su kasnije.

Prvo što sam ugledao kad sam ušao u dvorište, je kotlić. Paprikaš se već krčkao. Čestitali smo slavljeniku. Igrali smo pikado, koji je Nemanja dobio za rođendan, fino smo se provodili, da bi kad je počela kiša, koju nismo priželjkivali ušli u kuću. Kuća koju je izgradio njegov otac baš lepo izgleda. Ništa preterano taman kako treba za jednu porodicu.

Posle nekog vremena postavljen je paprikaš koji je bio ukusan, a posle njega su na red došle tri tore. I bez svega toga, sve je bilo fino.

Rodjendan II

Negde oko 17 h, pokupili smo se bar dobar deo da bi stigli na bus. Meni to nije bio kraj jer smo se ubrzo zatim uputili na drugi rođendan, kod Milice. I kod nje su nas baš lepo ugostili. Sad mi se čini kao da ta dva rođendana nisu bila odvojena nego jedan isti. I ovde je društvo bilo dobro raspoloženo. Sve u svemu začin c. Imao sam lep vikend. Nadam se da ste se i vi lepo proveli.