Dipl.

Društvo da vam se pohvalim, evo posle skoro godinu dana, konačno sam danas primio diplomu. Dodela je počela jutros u 9 sati. Bilo nas je negde oko 400 u amfiteatru koji smo čekali da primimo diplomu. Sreća ba su me prozvali posle otprilike 2 sata, ali nema veze bilo je fino videti se opet sa starim kolgama.

Jesenja šetnja

Sinoć smo posle dužeg vremena, moja devojka Goca i ja išli u malo dužu šetnju. U stvari to za mene i jeste prava šetnja kad pređem bar blizu 10 Km. Skoro da sam zaboravio kako je dobar osećaj. Uvek smo u nekoj frci, i negde žurimo. Interesantno kako jednostavne stvari mogu da vam poprave raspoloženje, i oslobode loših misli. Niste ni svesni da ste ih imali dok ne počne glava da vam se prazni.

Kao i uvek većina ljudi se sjati u centar, ali nisu ni svesni da je prava stvar šetati mestima gde nema mnogo ljudi. Tek tu možete da se opustite i čujete svoje misli.
Da ste kojim slučajem prošli kejom, videli bi ste da nema nikog. Kakav prizor, kej koji je u isto vreme pre samo mesec dana uvek pun ljudi.

Pre otprilike godinu dana kad sam negde oko 4 sata ujutru prolazio tuda, negde na sredini šetališta video sam lep prizor. Ispred mene se rađalo sunce, a iza mene je još uvek bio mesec. Siguran sam da ovakve i mnogo lepše stvari čovek može da doživi, tek kad je na mestima gde može da se opusti, u suprotnom one samo prolaze pored njega.

Celebration

Ne znam kako vi ali ja u poslednje vreme idem od rođendana do rođendana, i od slave do slave. Ovog puta išli smo kod mog prijatelja Nemanje. Njegova porodica baš drži do običaja, tako da je kod njega bilo kako naš narod kaže sve po redu. Kod njega je uvek topla atmosfera, i on se uvek trudi da vas ugosti kako treba. I nadam se da je svakom lepo kao nam, samo da je vako svaki dan...

Slike sa rođendana

ovo je trenutak kad sam zvanično pred svedocima napunio 30 godina
Tadić i Tuba


popravljanje opreme za duvanje svećica

Pozdrav društvo, nešto me je zezao komp, ali evo konačno i nekih sličica.

Nova verzija bloga

Drugari, kao što vidite prebacio sam blog sa wordpressa na blogger. Bilo je nekoliko razloga za ovo, ali na kraju je pobedila jednostavnost i brzina korištenja. Trenutno dogovaram sa ekipom kod koje zakupljujem domen da prebace podešavanja ovamo, kako bi i adresa cimoxblog.com uskoro proradila. Kao što možete da vidite, svi tekstovi su prebačeni pod originalnim datumima, ali na žalost, vaši komentari su ostali na staroj lokaciji...

My birthday

Ej društvo kako ste, ustvari mene ovih dana stalno pitaju kako se osećaš sada, kad si ušao u četvrtu deceniju. Bah ne moraju baš da me na to podsećaju, ali bez obzira na sve mislim da se jednako znojim kao i kad sam imao 20, pa se tako i osećam

U to ime, douše dan kasnije, organizovao sam malo okupljanje. Žao mi je što nisu došli neki ljudi koje sam zvao. Meni je bilo lepo, posebno kad sam video da su ostali dobo raspoloženi i nasmejani.

Od mojih roditelja sam dobio jedan od najlepših poklona, a to je podrška, mojoj odluci da upišem master studija na mom, faksu.

Osim toga, novo je i to da više ne radim u firmi kojoj sam radio 6 meseci. Jednostavno nisam sebe tu našao, i poslednjih dana sam išao na posao kao na streljanje. Zahvalan sam bez obzira na sve mom sada već bivšem direktoru, pre svega što je baš mene izabrao od onolikih kandidata. Ako ništa drugo ovde sam stekao iskustvo zlata vredno.

Ovom prilikom bih i da vam ukažem na nešto novo što možete da vidite preko vaših monitorana adresi. serbianbloggers.info koji prikazije tekstove sa raznih blogova i reklamira ih, a ima i forum gde blogeri mogu da se druže.

Road to BG and Leštane

U četvrtak negde oko 7.30 h, zazvoni meni mob. Pogledam poznat broj, alo Nemanja je, čuj kakvi su ti planovi za sutra? Nemam ništa naročito. -Idemo za BG. Petak ujutru, prekrstili smo se pa krenuli. Išli smo starim autoputem preko Inđije, sve rupa do rupe, vetar nam je duvao u šoferku, sve u svemu idealni uslovi za putovanje. Sve i da smo hteli, s obzirom na okolnosti, nismo mogli da idemo brzo. Bio je interesantan prizor kad smo prošli pored dva saobraćajca sa meračem, koji su nas pogledali kao da smo prošli na klaviru.

Stigli smo nekako do ulaza u Beograd i više smo vremena proveli dok nismo došli do lika koji je trebao da nas vodi na odredište. U pitanju je moj imenjak, koji je kao i Nemanja, član foruma ljubitelja Renoa 4, renault4serbija.com, koji je pokazao dobru volju iako nas prvi put vidi u životu.

Mesto gde smo išli se zove Leštane. Ostavili smo šasiju i dogovorili da dođemo oko 2. Da sam znao da dolazim u Beograd, i da ću imati toliko vremena najavio bi se ljudima odnosno članovima foruma Eniaoyah, da se vidimo. Zvao sam ih sve redom ali na žalost nije niko mogao da dođe jer su bili zauzeti. Šetali smo po BG, i u neko vreme smo seli u restoran Sunce, Dom omladine. Za one koji ne znaju tu se svakog dana iznosi posna hrana na švedski sto.

Kad je došlo vreme, krenuli smo, e usput smo imali šta i da vidimo.Mislim da je to bilo na bulevaru Kneza Miloša, pukla je cev kanalizacije. Baš interesantan prizor, svuda je bilo vode da se nisu videli točkovi od automobila.

Konačno negde oko 14h, bilo je sve gotovo, stavili smo ponovo šasiju na krov. Majstori gledaju kako Nemanja vezuje čudo, i vele: Jeli, jel bilo murije kad ste dolazili? Jeste, veli Nemanja. Pa jesu li vas zaustavljali? Ma jok, pročitao sam ja saobraćani pravilnik, i lepo piše ako je teret koji se nosi na krovu dobro fiksiran nije obavezan paktreger.

Prizor jeste pomalo neuobičajen, ali ipak se okreće. Nakon provere da li je kanap dobro vezan, ček, van ček tri čeka, i tako, poleteli smo za NS. Ovog puta mnogo brže, jer nismo imali vetar koji nam duva u šoferku, već naprotiv u leđa. Dobro sad, ljudi koji poznaju Nemanju, znaju da se on striktno drži ograničenja brzine (koji vic!) ali stigli smo živi i zdravi što je najvažnije, a evo i nekih fotki…