E sad kao što sam i obećao, da kažem koju o vozačkom, i poslu. Dan kad sm položio za kola, vozio sam najbolje u životu. Bio sam potpuno opušten za razliku od predhodnog puta, što je i urodilo plodom. A razlog zašto sam bio opušten, eee.
Elem, kako sam završio faks, dok sam trađio posao, radio sam razne fizičke poslove. Čisto da imam neku paru. Dok sam jedan dan na gradilištu, zove baba. Marko, zvali su te sa biroa, kažu imaju neki posao za tebe. Iskreno, već sam digao ruke i blo mi je muka, jer ni sam ne znam koliko sam mejlova poslao, u razne firme, na koliko razgovora. I svi kažu, javićemo vam se, i slično. i kad sam se najmanje nadao, oni zovu.
Pa dobro šta si im rekla? Rekla sam da si na poslu, u BG. Mogli su mene da zovu, imaju mioj broj mobilnog, ajde reci mi njihov broj. A baterija na izdisaju, krede još manje. UIzmem neko parče cigle i pišem broj na betonu. Zovem kažu mi ime firme, treba da ih zovem sutra.
Nastavak u sledećem postu, nema više mesta.
Постови
0 коментара:
Постави коментар