Come Back 3

Firma se zove Uzel Agri. Inače to je firma iz Turske, bavi se trgovinom poljoprivredne mehanizacije, znači moja struka. Dva dana posle toga otišao sam na razgovor sa direktorom. Pregledao je moj cv, i kaže: “Vidim ovde piše da vam je znanje engleskog jezika početni nivo, oćete mi molim vas reći nečto o sebi na engleskom.

Bio sam iznenađen, ali sam se snašao. Rekao sam samo osnovno, gde živim, šta sam studirao i tome slično. Dobro, kaže on, i objašnjava i čime se bavi firma, i šta bi bio moj posao, i kako bi moje radno mesto bilo u Žablju. Jel bi vam to predstavljalo problem. Pff, čuš mislim se u sebi, i kažem naravno da ne bi. Još smo malo razgovarali, da bi mi na kraju rekao bićete pozvani na drugi razgovor, kada će doći generalni direktor firme, to je naverovatnije ove sredu. Kako sam ga razumeo, a mislim da jesam on je u Žablju. Međutim nije HA.

Prošla je sreda, prođe i cela nedelja, ništa. I opet kad sam već skoro otpisao, zvoni telefon. Bila je sreda, ali za dve nedelje. Taman sam se probudio iz popodnevnog sna, vidim nepoznat broj. Halo Marko, jeste vi? Da ja sam, izvolite. Ovde Dragoslav Rakić iz firme Uzel Agri. Da li ste u mogućnosti da dođete na intervju u hotel Park, došao je gospodin Umit iz istambula, u 18h. Tad je bilo 17h.

Presvučem se na brzinu, moji me gledaju gde si se tako spremio. Došao mi drug iz Turske, pa moram da budem lep kad ga dočekam. Šta pričaš ti? Ljudi idem na razgovor za posao ljudi. Oooo, odlično, ajde srećno.

Kad sam došao u hol hotela, pitam devojku što radi ili ti hotel girl, gde se nalaze gospoda, rekli su mi da imajurezervisan separe. Stvarno ne znam gospodine, ima puno rezervacija možete i sami da ih potražite. Nađem ih pozdravim se sa ljudima, i kažu mi da sednem u susedni separe, dok oni završe razgovor sa predhodnim kandidatom. Sednem i čekam. Čujem po koju reč šta pričaju, i kad su pitali lika za koliku platu bi radio, kaže 500 e. Brate, mislim se ti odmah za direktora, ali dobro njegova stvar.

Lik ode i ja sednem. Desno od mene je sedeo Rakić, naspram mene Umit, a levo Murat, nešto kuca na laptopu (ima frizuru kao ja ha). Baci mene Rakić u vatru, da pričam sa njima. Pitali su me šta sam studirao, kad sam završio faks. Ja im odgovaram pre 4 meseca. Pa toje skoro, veli on, šta ste radili u međuvremenu? Razne fizičke poslove. Fizičke poslove, a završili faks hm, kaže uz osmeh. Mislim se brate ako si mislio tako da me cimaš, moraćeš bolje. Na žalost tako je, primoran sam da radim bilo šta. A šta ste još radili u poslednje vreme? Tražio sam posao od firme do fime. Klima glavom. I on mi isto kaže koje bi bilo moje radno mesto, i pita šta mislite, jel bi ste znali to da radite? Smatram da bi mogao to da radim. A za koju platu bi ste radili? Radio bi i za 250 e. Ma slušajte, sve što tražim je šansa, ako se pokažem kao dobar, vi ćete već videti, ako ne lepo ću vam se zahvaliti, i to je to. Hm, pogleda se sa Muratom, i kažu to bi bilo sve, javićemo vam se.

Par dana posle, opet meni zvoni telefon, diša zove i kaže:”Dobar dan Marko, dođite sutra, potpisaćete pred ugovor, počećete sa probnim radom. Brate meni srce puno. I eto me upravo sam na poslu.

Upravo sam zvao dišu, da ga pitam jel da kupujem markicu za sledeći mesec, ili da da ne kupujem džabe, jel već je peti. Naravno, nije meni zbog markice, nego 10-og bi trebali da mi kažu, da li ostajem ili ne. Aha, kaže on, pa dobro mi ćemo vam uplatiti markicu za sledeći mesec. Tako da društvo ovde sam bar po ugovoru još 6 meseci.

Iskreno, za sada mi se sviđa ovde, mirno je mesto, ljudi su ok, vozio sam i traktor, i firmin auto, ljudi su ovde ok, svašta nešto.

Želim da se i vama dese lepe stvari, i da se osetite kao ja sada. Pozdrav.