Novi Sad

Pozdrav dobri ljudi. Sećate se da sam vam rekao da je moje radno mesto vezano za Žabalj. Možda sam vam pomenuo, ali mogu i opet jer volim i više puta to sebi da kažem. Naime, nije mi teško da svako jutro ustajem u 6 sati, i putujem busom. Čak mi predstavlja pravu rehabilitaciju promena sredine, jer vrlo rado bežim iz NS kad god imam priliku. I dalje rado šetam njegovim bulevarima, ali se trudi da šetam ulicama gde nema mnogo ljudi. Brate u ovaj grad se doselilo sve i svašta.

Upoznao sam jako puno devojaka koje su došle u NS, koje će po svaku cenu ostati. Iako su u mestu, ili selu iz kog dolaze imale priliku da se udaju za kvalitetnog, i vrednog momka, koji obrađuje zemlju, a ne. One dolaze u grad, glume neko ludilo, rade u butiku za platu od 15-ak hiljada, sa tom platom poklope ceo mesec i njima kao super. Momci isto tako, beže ispod časti im je da vode neki porodični posao, samo zato što to nije u gradu. Jeste li prolazili skoro centrom, svi se oblače isto, liče jedni na druge.

Novi Sad nije onakav kakav pamtim pre 10 godina. Postao je vašar. Devojke i momci kad se vraćaju iz nekog izlaska, pevaju neke pesme sa granda. Nazovimo ih pesme u ovoj priči. Kažu ljudi to je kič, a ja kažem to je uvreda za kič. Ima jako puno droge, znate koliko puta sam čuo kako neko viče, stani, uhvatite ga, lopov, uhvatite ga. Lik ukrao kutiju žvaka, misli može to da uvalja nekom pa će skontati neku kintu da se uradi.

Oni tvrde ko se radi ne boji se gladi. Igraju na siguran fiks. Evo sad, vraćam se sa posla, neki pecaroš viče za likom, stani, baci štap, čuješ li me ostavi štap. Tim tempom kojim je bežao moga je ladno da mu pobegne, ali je ipak bacio štap u travu, i otišao na drugu stranu. Pomislio sam možda je rekao sebi, stani šta ja to radim. Hau jes no. Šta bi bilo kad bi bilo. A kad odem u žabalj, ili ima posla, pa mi nije dosadno, ili možeš da čuješ tišinu, a to mi prija, nemate pojma. I tako,znate vi sve ovo i bez mene, nego eto došlo mi tako.

Sve nabolje društvo, stay straight and may the force be with you.