Eto prođe još jedna svadba

Bilo je to pre tačno 7 dana, razlog zašto pišem tek sada, je što sam tokom cele nedelje pokušavao da nadoknadim san. Sve je počelo u četvrtak kada je moj brat imao momačko veče. Lepo smo se proveli. T noć sam spavao možda 2 sata. Ali nebitno ne ženi ti se burazer svaki dan.

Sutradan, negde u poslepodnevnim satima, vraćali su se kolima kući Duško i moj ćale, da išli su Kosovskom ulicom, da biim iz sporedne ulice izleteo lik msa kolima. i čukno ih. Lucky breaks, niko nije povređen, ali naš kršadin, koji inače nije u sjajnom stanju, nije bio za vožnju sve do popravke. Izađe lik iz kola, i počne da viče, gde gledaš jesi li normalan i tome slično. Ali kad je skontao da je pogrešio, kaže on Dušku. Čuj ajde da se nagodimo, dam ti ja 20 eura, to te taman toliko. Pff, čuj. A jel hoćeš da uzmeš broj lične karte, i dam ti broj telefona pa da me nazoveš. Ha, lik je baš simpatičan. Ništa došla je policija, i u utvrdila da je imao 2,3 promila alkohola u krvi i tako.

No dobro da se vratimo , subota ujutru, budi mene ćale da mu pomognem da odnesemo meso u Kać. Inače tamo je bila i svadba. Dobra stvar je što sam vozio kola, ovog puta snajkin jugo. Da sam znao kako je lepo voziti kola, polagao bi za vozačku mnogo ranije. No kad smo se vratili rodbina je polako počela da dolazi. Dok smo se svi spremili već su pozvonili na vrata i muzikanti. Dvojca likova, jedan sa kontrabasom, drugi harmonikaš. Ljudi ovaj sa kontrom koji je to lik. Baca on tu kontru u vis, vrti je, jaše je, brate. Tako da je počelo veselo.

Posle izvesnog vremena došlo vreme da se ide po kuma. tako da je nas nekoliko u 4 automobila, krenlo u misiju. Kod kuma veselo, lik sa kontrom izvodi svoj šou. Znate kad nekog ne možete da zamislite da se bavi nečim drugim, kao da se rodio sa tom kontrom. Posle toga smo došli ponovo kod mene kući, nastavili da se veselimo, da bi u neko vreme krenuli po mladu. Izašli smo iz kola, a ispred zgrade se okupio ceo komšiluk, došli da vide šta se dešava. E onda smo se popeli na sprat i došlo vreme za trgovinu.

Svi se okupili, i sve oči su bile uprte u mene. Muyika je stala, i svi čekaju šta ću ja da kažem. Progutao sam knedlu, i počeo da govorim ono što smo se dogovorili. Mogu da kažem da sam imao maksimalnu, za razliku od prošlog puta gde sam bio kao pao sa marsa. A dobio sam instrukcije od mog brata od tetke koji je u poslednje 2 godine prisustvovao preko 10 svadbi. Dakle, nakon prestanka muzike, počnem ja svoj tekst. Jel ima tu neka devojka za udaju? Ima, ima, vele. E pa mi smo čuli da mlada vredi milion, a mi nudimo dva. I dodaju mi dve flaše šampanjca, miliona, uvijene u neki beli papir, i izlepljene novčanicama iz inflacije. Svi su počeli sda se smeju, dobra fora. Jedan od njene braće kaže može, i ja taman mislio sve je gotovo, da bi se drugi burazer oglasio, e čekaj malo.

A ja se češkam ovo nisam očekivao, niti imam spremljen tekst, za nastavak. Veli on, vredi ona i više, ali ako se vole, može. Fiju. Ništa uđem ti ja po mladu, okite me onom deverskom košuljom, izljubimo se , muzika je nastavila da prži. Sišli smo dole, pa smonastavili da se veselimo. I oda je došlo vreme da se krene.

Svi ostali idu za Kać, a nas par idemo da se slikamo u Dunavskom parku. Uđem ja u kola, i taman da krenemo, nešto mene povuče, i zalepi mi se lice za prozor, brate šta je ovo koliko se ja sećam malo sam gucno alkohola, kakvi su ovo tripovi. Trči za nama jedna devojka viče stanite. Kako sam zatvorio vrata, ostao mi je jedan deo deverske košulje napolju, i zaglavila se za točak i eto ti komedije. Stigli smo tamo i a znate kako to već ide mlada i mladoženja, se slikaju u svim pozama. Kum je malo popio pa je počeo da vija labudove i tako.

Posle slikanja smo krenuli za Kać. Kad smo stigli, pristizali su još neki u različito vreme. Pričao mi je skoro burazer od tetke, šta se desilo prošle godine kad se on ženio. Naime, jedan iz kolone, kola uputi se za Karlovce, čovek otišao po tortu. Kad je stigao, izašao iz kola, okrenuo se imao je šta da vidi. Imao je još desetak kola iza sebe.

I tako stigli smo, popeli smo se gore u sobu naša sestra od strica, mladenci i ja, da bi sačekali matičara. Matičar je malo kasnio, mlada se unervozila, ali dobro sad ne treba joj zameriti. Mlada predloži da ugasimo telefone, ili da stavimo na vibraciju, da sene bi desilo da nam zazvoni, kad njih dvoje treba da se izjasne.Jer to se desilo mom burazeru od tetke, prošle godine, nije mu zazvonio telefon celo veče, ali baš tada jeste. Ha. Reko dobro poslušaćemo je, ovaj moj se i onako sam gasi, kako mu dune, pre upotrebe promućkati i to. Ali su zaboravili na jednu stvar, a to je da je nekom od njih trebao da javi na mobilni, kad da siđu :).

Videli smo matičarku kako konačno stiže, i čekamo, čekamo da nas pozovu. Da bi mladina sestra došla po nas, gde ste vi. svi vas čekaju :). Ništa ulazimo mi u salu, uz pratnju svadbenog marša, obasipaju nas na samom ulazu laticama ruža. ja dovodim mladu pred oltar, moja sestra od strica mog buraza, predajemo ih kumovima. i čekamo da matičar počne da govori. Okupili smo se danas, bla, bla, Dušane odgovori mi molim ta sledeće što ću te pitati. Kako si? Dobro, veli, smeje se. Da li ti, bla bla. Da, kaže on. Aplauz. Bojim se da te nisam čula, molim te ponovi- ovog puta bez mikrofona. Da. A da li ti, Silvana. bla, bla. Da.

Ništa svi im čestitali, izljubili ih, i nastavilo se veselje. I tako, ja sam samo seo u neko vreme, da nešto pojedem, jer sam umro od gladi, i posle nisam više sedeo do jutra. Igrao sam, čak sam pevao na mikrofon. Morao sam to da uradim, došlo mi baš smo se zezali. I tako sve do jutra. Mislim da je sve prošlo kako treb. U stvari, najvažnije je da su njih dvoje zadovoljni. Inače, mladi bračni par je trenutno u Turskoj, tačnije Kušadasi. Javili su se, lepo im je i tako.

Saturday Night

Sada već juče nakon posla, šalje meni poruku Nemanja - moj druga sa folklora gde si, oćeš na kafu? Što da ne, i onako se nismo dugo videli. On i još par momaka sedeli su u Operi, to je onaj kafić kod Dunavskog parka. Već neko vreme se dogovarama preko poruka da se vidimo, a sve je ostalao na čuvenoj rečenici, dogovorićemo se pa se i vidimo. A vreme mi prolazi, čini mise od kako sam se zaposlio sve brže i brže.

Lm, pita on mene u neko vreme, šta radi Siniša. Inače on se oduševio sinišom jednom prilikom kad smo sedeli u Gusanu, Siniša moja drugarica, njen dečko i ja, a Nemanja je naplanirano naišao. Kao kec na 11, počeli su da pričaju o temi koju obojca jako vole, a to su kola. Inače siniša je čovek koji se stvarno razume, i što se tiče mahanike i svega, on to drži u malom prstu. Ajde zovi ga, veli on meni, pa ćemo večeras svi zajedno izaći. Narvno, dogovor je pao, još se čujemo kasnije za detalje.

Nazovem ja Snišu kažem mu kako stoje stvari, međutimon je čovek radio fiziki ceo dan, pomaže nešto bratu, i pitanje kad će doći kući, biće umoran i to.. Jbg, šteta. Nazovem ja sestru, jer hoću sad nju da upoznam sa svojim društvom. Naravno da je pristla dogovor je pao. Ali na kraju, spala knjiga na dva slova. Našli smo se samo ja i sestra, ime joj je Biljana baj d vej. No ne smeta jer se već dugo nismo ispričali, tako da mi je baš prijalo. Bili smo i u kafani Naše mesto, tamo gde sam bio i predprošli vikend, na tamburašima. I tako. Šteta moglo nas je biti bar osmoro kako smo se ispočetka dogovaraliali nema veze.

Nadam se da ste i vi lepo proveli noćas, i da se još uvek lepo provodite.

Kako sam se sad iznervirao

Pre svega propustio sam da vam kažem još jednu stvar, koju sam možda više krio od sebe nego od Vas. Naime, moj mlađi brat kada je uzeo poklon u ruke, nije se ni zahvalio kao čovek, možda će neko reći kakav si to pričaš tako o svom bratu. Nije ni to ono što me je povredilo, nego možda pre nekih pola sata, kuca on na vrata moje sobe, i veli: ” ej znaš ovaj fotoaparat, ne može da snimi ton, jel imaš još uvek račun, ja bi ga zamenio i doplatio za neki bolji.

Iskreno osećao sam se kao popišan, kao da je pljuno na poklon. Mislio sam da mogu da držim to u sebi, i da pregrmim. Ljudi nije to neka obična svađa između dva brata, pa se ja sada vama žalim i tome slično. Sad mi je jasno kako mizgleda, odnosno kako se ljudi osećaju kada meni nešto nepromišljeno izleti. Jedino mogu da obećam sebi da ne radim takve stvari, ili da ih radim sve manje i manje, jer ne želim nikom da se tako oseća.

Nadam se da i vi kao i ja smatrate da je poklon nešto emotivno, pokloni se daju od srca, a ne iz novčanika. Isam imam nekoliko takvih sitnica koje su mi poklonili prijatelji. Te stvari će me uvek podsetiti na njih i na neke lepe uspomene, stvari kojeima ste se zajedno smejali i slično.

Mislim da to nije dobro što radi, ne zbog mene, i zbog toga kako se sad osećam nego zbog njega samog, brat mi je. Voleo bih da je drugačiji, ali neko mi je jednom rekao, braću, roditelje, i rođake ne možeš da biraš, možeš da biraš sa kim ćeš da se družiš.

Sju, kako može da bude takav, nadam se samo da neće nekom drugom takve stvari radit. Ali dobro njegov život on treba da živi, njegov fotoaparat, dobio je i račun pa neka ga menja. A kada je video da je račun iz Rodić-a, pljas lupio se po čelu. Trebao sam ga pitati i gde da mu kupim poklon. Eto ljudi odo ja da spavam, želim vam sve najlepše, a mom bratu neka je Bog u pomoći.

Present

U ponedeljak, nakon posla sam otišao do Rodića da kupim neke stvari, između ostalog i da potražim fotoaparat. Na moju sreću našao sam odličan, ima 6 MP i 3x optički zoom, Panasonic, lepo izgleda, mali i siv. Istog momenta sam pozvao prodavca da pakuje. Kupio sam uz njega i karticu.

Razmišljao sam kad bi bilo najbolje da dam poklon. Sutradan ujutru, pre nego što sam krenuo na posao, čujem glasove u hodniku, i skontam da su mi tu i snaha i buraz. Izađem iz sobe i pozovem ih kod sebe. Šta ti trebe kaže Duško? Samo vi sedite sve će vam biti jasno. Uzmem kutiju u ruke, pružam je i kažem, ovo vam je poklon od mene, nek vam je u zdravlje.

Šta bi to moglo da bude vidim im po licu da ne slute. A kad su skontali šta je, jao radosti. Super hvala ti, oduševili su se. Snaha se posebno obradovala. Predpostavljam da nisu prestali da se slikaju do sada, ja znam da ja ne bi

Leto, leto mene opet eto...

Pozdrav društvo nije me bilo neko vreme, a baš sam vas se zaželeo. Sve do danas sam bio bez računara, a nism ni slutio da će mi biti tako loše, bio sam kao bez noge. čovek se na dobro lako navikne, a isto tako čovek ne zna šta ima dok to ne izgubi. Na moju sreću nisam ništa izgubio, ali čovek u takvim trenucima pomisli na najgore.

Naime, posle raznih pokušaja hlađenja otvorenog kućišta ventilatorom, jer sam mislio da ću tako sanirati stvar. Ništa. Odneo sam komp u servis, na sreću to mi je preko puta, objasnio ljudima u čemu je stvar, i zamolio da mi pomognu što pre. To je bilo pre dva dana. Ljudi nikad dočekati, a samo mi je bilo da znam šta mu je.

Juče negde oko 18.15 zvoni meni telefon, u to vreme sam bio kod Siniše, već sam ga spomenuo ranije. Javljam se, kad ono momak iz servisa. Zdravo marko, samo da javim da je računar ok, ja sam sve ponovo povezamo, mislim da di je tu bila greška, i jedan mali šrafić je bio na ploči i izazvao je kratak spoj, ali ništa se ne brini sad je sve ok. Super momak, koliko moja firma vašoj firmi? Tvoja firma našoj firmi 500 dinara.

Instalirao sam novi Linux, a ostala su mi sva podešavanja sa /home particije. Dokaz da nikad ne greše kompjuteri već samo ljudi….

Kad smo već kod ljudskih grešaka, još jednom da se izvinim Čaroliji što sam je 3x nazvao kalifornija.

Sju kakav dan

Kompjuter me zaj… da prostite već tri dana. Zna da se upali sam ili neće da se upali uopšte. Ostavio sam ga da radi stalno sa ventilatorom uperenim u kućište. Kad samm se vratio obradovao se taman radi, ono izbaci neku grešku i sad opet neće da se upali. Iskreno ispočetka sam se sav isprepadao, neko mi je jednom rekao da komp oseti svaku vašu reakciju, i na njega se to projektuje, prema tome ne smeta biti nervozni, kad sednete da radite na njemu. Sumnjam u hlađenje ili napajanje. Ovo je jedinstvena prilika da napišem post, nekim čudo radi, možda zato što nisam nervozan.

Sinoć me je pozvala sestra da izađem sa njom i njenim drugaricama, u Skiper, to je brodić na ribarcu. Nisam ništa očekivao, a kad ništa ne očekujete najlepše se provedete. Naime žao mi je što nije bio sa nama moj prijatelj Siniša, prehladio se pa leži u krevetu. Tvrdim da je izašao sa nama prezdravio bi 100%. Zvao sam i Nemanju, mog druga sa folklora, međutim i on iz neko razloga nije hteo da ide. Tako da ja osta sam sa 4 žene.

Mesto je super, bilo je salsa veče, svi smo plesali. Svi su bili vedri i nasmejani, bnilo je različitih generacija. Oduševio me je jedan par, mislim da imaju oko 70 godina, i super plešu. U neko vreme u toku večeri DJ se oglasio i kaže, da se poređamo u grupe po 4, a ispred svih nas će da plešu, ljudi iz plesne škole, naravno mi da ih pratimo. Mislim da je neka igra iz Venecuele, nebitno super je nije bilo teško za skontati. Osim toga puštali su i muziku iz 70-tih, 80-tih, 90-tih, i tako, sve u svemu super provod, pogotovo što nisam dugo, đuskao uz tu muziku, mislim u nekom klubu, i slično. Kasnije smo izašli na palubu sa ležaljkama, seli smo da se odmorimo, i iživamo u vetru sa Dunava. Super ljudi, ako niste išli tamo idite bar da vidite kako je.