Eto prođe još jedna svadba

Bilo je to pre tačno 7 dana, razlog zašto pišem tek sada, je što sam tokom cele nedelje pokušavao da nadoknadim san. Sve je počelo u četvrtak kada je moj brat imao momačko veče. Lepo smo se proveli. T noć sam spavao možda 2 sata. Ali nebitno ne ženi ti se burazer svaki dan.

Sutradan, negde u poslepodnevnim satima, vraćali su se kolima kući Duško i moj ćale, da išli su Kosovskom ulicom, da biim iz sporedne ulice izleteo lik msa kolima. i čukno ih. Lucky breaks, niko nije povređen, ali naš kršadin, koji inače nije u sjajnom stanju, nije bio za vožnju sve do popravke. Izađe lik iz kola, i počne da viče, gde gledaš jesi li normalan i tome slično. Ali kad je skontao da je pogrešio, kaže on Dušku. Čuj ajde da se nagodimo, dam ti ja 20 eura, to te taman toliko. Pff, čuj. A jel hoćeš da uzmeš broj lične karte, i dam ti broj telefona pa da me nazoveš. Ha, lik je baš simpatičan. Ništa došla je policija, i u utvrdila da je imao 2,3 promila alkohola u krvi i tako.

No dobro da se vratimo , subota ujutru, budi mene ćale da mu pomognem da odnesemo meso u Kać. Inače tamo je bila i svadba. Dobra stvar je što sam vozio kola, ovog puta snajkin jugo. Da sam znao kako je lepo voziti kola, polagao bi za vozačku mnogo ranije. No kad smo se vratili rodbina je polako počela da dolazi. Dok smo se svi spremili već su pozvonili na vrata i muzikanti. Dvojca likova, jedan sa kontrabasom, drugi harmonikaš. Ljudi ovaj sa kontrom koji je to lik. Baca on tu kontru u vis, vrti je, jaše je, brate. Tako da je počelo veselo.

Posle izvesnog vremena došlo vreme da se ide po kuma. tako da je nas nekoliko u 4 automobila, krenlo u misiju. Kod kuma veselo, lik sa kontrom izvodi svoj šou. Znate kad nekog ne možete da zamislite da se bavi nečim drugim, kao da se rodio sa tom kontrom. Posle toga smo došli ponovo kod mene kući, nastavili da se veselimo, da bi u neko vreme krenuli po mladu. Izašli smo iz kola, a ispred zgrade se okupio ceo komšiluk, došli da vide šta se dešava. E onda smo se popeli na sprat i došlo vreme za trgovinu.

Svi se okupili, i sve oči su bile uprte u mene. Muyika je stala, i svi čekaju šta ću ja da kažem. Progutao sam knedlu, i počeo da govorim ono što smo se dogovorili. Mogu da kažem da sam imao maksimalnu, za razliku od prošlog puta gde sam bio kao pao sa marsa. A dobio sam instrukcije od mog brata od tetke koji je u poslednje 2 godine prisustvovao preko 10 svadbi. Dakle, nakon prestanka muzike, počnem ja svoj tekst. Jel ima tu neka devojka za udaju? Ima, ima, vele. E pa mi smo čuli da mlada vredi milion, a mi nudimo dva. I dodaju mi dve flaše šampanjca, miliona, uvijene u neki beli papir, i izlepljene novčanicama iz inflacije. Svi su počeli sda se smeju, dobra fora. Jedan od njene braće kaže može, i ja taman mislio sve je gotovo, da bi se drugi burazer oglasio, e čekaj malo.

A ja se češkam ovo nisam očekivao, niti imam spremljen tekst, za nastavak. Veli on, vredi ona i više, ali ako se vole, može. Fiju. Ništa uđem ti ja po mladu, okite me onom deverskom košuljom, izljubimo se , muzika je nastavila da prži. Sišli smo dole, pa smonastavili da se veselimo. I oda je došlo vreme da se krene.

Svi ostali idu za Kać, a nas par idemo da se slikamo u Dunavskom parku. Uđem ja u kola, i taman da krenemo, nešto mene povuče, i zalepi mi se lice za prozor, brate šta je ovo koliko se ja sećam malo sam gucno alkohola, kakvi su ovo tripovi. Trči za nama jedna devojka viče stanite. Kako sam zatvorio vrata, ostao mi je jedan deo deverske košulje napolju, i zaglavila se za točak i eto ti komedije. Stigli smo tamo i a znate kako to već ide mlada i mladoženja, se slikaju u svim pozama. Kum je malo popio pa je počeo da vija labudove i tako.

Posle slikanja smo krenuli za Kać. Kad smo stigli, pristizali su još neki u različito vreme. Pričao mi je skoro burazer od tetke, šta se desilo prošle godine kad se on ženio. Naime, jedan iz kolone, kola uputi se za Karlovce, čovek otišao po tortu. Kad je stigao, izašao iz kola, okrenuo se imao je šta da vidi. Imao je još desetak kola iza sebe.

I tako stigli smo, popeli smo se gore u sobu naša sestra od strica, mladenci i ja, da bi sačekali matičara. Matičar je malo kasnio, mlada se unervozila, ali dobro sad ne treba joj zameriti. Mlada predloži da ugasimo telefone, ili da stavimo na vibraciju, da sene bi desilo da nam zazvoni, kad njih dvoje treba da se izjasne.Jer to se desilo mom burazeru od tetke, prošle godine, nije mu zazvonio telefon celo veče, ali baš tada jeste. Ha. Reko dobro poslušaćemo je, ovaj moj se i onako sam gasi, kako mu dune, pre upotrebe promućkati i to. Ali su zaboravili na jednu stvar, a to je da je nekom od njih trebao da javi na mobilni, kad da siđu :).

Videli smo matičarku kako konačno stiže, i čekamo, čekamo da nas pozovu. Da bi mladina sestra došla po nas, gde ste vi. svi vas čekaju :). Ništa ulazimo mi u salu, uz pratnju svadbenog marša, obasipaju nas na samom ulazu laticama ruža. ja dovodim mladu pred oltar, moja sestra od strica mog buraza, predajemo ih kumovima. i čekamo da matičar počne da govori. Okupili smo se danas, bla, bla, Dušane odgovori mi molim ta sledeće što ću te pitati. Kako si? Dobro, veli, smeje se. Da li ti, bla bla. Da, kaže on. Aplauz. Bojim se da te nisam čula, molim te ponovi- ovog puta bez mikrofona. Da. A da li ti, Silvana. bla, bla. Da.

Ništa svi im čestitali, izljubili ih, i nastavilo se veselje. I tako, ja sam samo seo u neko vreme, da nešto pojedem, jer sam umro od gladi, i posle nisam više sedeo do jutra. Igrao sam, čak sam pevao na mikrofon. Morao sam to da uradim, došlo mi baš smo se zezali. I tako sve do jutra. Mislim da je sve prošlo kako treb. U stvari, najvažnije je da su njih dvoje zadovoljni. Inače, mladi bračni par je trenutno u Turskoj, tačnije Kušadasi. Javili su se, lepo im je i tako.