Sada već juče nakon posla, šalje meni poruku Nemanja - moj druga sa folklora gde si, oćeš na kafu? Što da ne, i onako se nismo dugo videli. On i još par momaka sedeli su u Operi, to je onaj kafić kod Dunavskog parka. Već neko vreme se dogovarama preko poruka da se vidimo, a sve je ostalao na čuvenoj rečenici, dogovorićemo se pa se i vidimo. A vreme mi prolazi, čini mise od kako sam se zaposlio sve brže i brže.
Lm, pita on mene u neko vreme, šta radi Siniša. Inače on se oduševio sinišom jednom prilikom kad smo sedeli u Gusanu, Siniša moja drugarica, njen dečko i ja, a Nemanja je naplanirano naišao. Kao kec na 11, počeli su da pričaju o temi koju obojca jako vole, a to su kola. Inače siniša je čovek koji se stvarno razume, i što se tiče mahanike i svega, on to drži u malom prstu. Ajde zovi ga, veli on meni, pa ćemo večeras svi zajedno izaći. Narvno, dogovor je pao, još se čujemo kasnije za detalje.
Nazovem ja Snišu kažem mu kako stoje stvari, međutimon je čovek radio fiziki ceo dan, pomaže nešto bratu, i pitanje kad će doći kući, biće umoran i to.. Jbg, šteta. Nazovem ja sestru, jer hoću sad nju da upoznam sa svojim društvom. Naravno da je pristla dogovor je pao. Ali na kraju, spala knjiga na dva slova. Našli smo se samo ja i sestra, ime joj je Biljana baj d vej. No ne smeta jer se već dugo nismo ispričali, tako da mi je baš prijalo. Bili smo i u kafani Naše mesto, tamo gde sam bio i predprošli vikend, na tamburašima. I tako. Šteta moglo nas je biti bar osmoro kako smo se ispočetka dogovaraliali nema veze.
Nadam se da ste i vi lepo proveli noćas, i da se još uvek lepo provodite.
Постови
0 коментара:
Постави коментар